U mnogima od nas kriju se razni talenti, otkriveni i neotkriveni. Ovi drugi vremenom se gase i iščile kao da nikada nisu postojali ako se ne probude i ne razvije se kreativni potencijal. Šta je tome uzrok? Gde je „greška u koracima“? Neobraćanje pažnje, nedostatak usmeravanja, lična i/ili kolektivna nezainteresovanost?
Takve propuste ispravljaju Kulturne stanice u Stepanovićevu, Kovilju i Bukovcu, prave male kreativne oaze koje demantuju da je umetnost elitistička kategorija dostupna samo u velikim kulturnim centrima. U pitanju su stimulativne sredine koje pružaju uslove za ispoljavanje talenata tokom ranog detinjstva. Dok je donedavno za edukaciju na polju umetnosti radi pripreme za upis u umetničke škole ili na Akademiju iz ovih mesta trebalo ići u Novi Sad, u poslednje vreme za tako nešto nema potrebe. Naime, u ovim trima kulturnim stanicama održavaju se časovi likovnog, muzičkog i baletskog obrazovanja koji se realizuju na nivou kvaliteta pripremne nastave za upis u škole iz ovih oblasti, imajući u vidu obrazovni i iskustveni profil autora radionica.
Potezi četkicom u Bukovcu
Likovne radionice za decu i odrasle počele su u novembru 2022. godine. Po prvi put od kada Bukovac postoji organizovani su ovakvi programi. Osim periodičnih programa, kao što su projekcije filmova, dečije predstave, priredbe, monodrame za odrasle, koncerti, predavanja, izložbe i drugi, likovne radionice su glavni i redovni program KS Bukovac koji se odvija dva puta nedeljno za decu i jednom nedeljno za odrasle u trajanju od dva sata. Radionice je osmislio i vodi ih jedan od istaknutijih srpskih umetnika mlađe generacije, ujedno i koordinator KS Bukovac, nagrađivan kako u zemlji, tako i van granica, akademski slikar, multimedijalni umetnik Dušan Savković, alias Dukatti.
“Radionice su besplatne, ali sa ograničenim brojem polaznika. Namenjene su dečijem uzrastu od sedam do četrnaest godina, dok su za odrasle bez starosnih granica. Prošle godine su baba i deda na konkurs poslali akvarel koji je upravo na radionici naslikao njihov petogodišnji unuk koji je dolazio na časove s vremena na vreme, i osvojio prvu nagradu na međunarodnom takmičenju u Malom Iđošu. U okviru prošlogodišnjeg programa za odrasle dvoje polaznika, spremajući se za upis na fakultete, povremeno je dolazilo da radi crteže potrebne za prijem na Akademiju umetnosti i Arhitektonski fakultet. Marija Bogojević je bila jedna od tih polaznika i sada je studentkinja prve godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Ove godine radionice je pohađala i devojčica koja je upravo ovih dana položila prijemni za upis u srednju umetničku školu „Bogdan Šuput“, pa se čekaju dalji rezultati…
Na sve ovo sam izuzetno ponosan i lično i u pogledu razvoja Kulturne stanice i samog naselja Bukovac. Na kraju svake godine napravimo izložbu, kao i jednu u toku školske godine. Ove godine je to bilo za 8. mart, gde smo prikazali i dečije radove sa radionica tkanja koje je vodila naša žiteljka Gabrijela Raković, odličan poznavalac tkanja. Jedan od ciljeva i jeste uključenje u kulturne programe svih onih koji mogu decu da nauče tradiciji i prenesu znanje koje se više ne uči u školi i da pokušamo da to sačuvamo od zaborava. Ja sam tu da im više približim savremenu umetnost. Zato sam upravo nedavno u centru Bukovca uradio mural tako da je razumljiv svima, i detetu od dve godine i odraslima, a ujedno je to poruka dobrodošlice dobronamernim posetiocima. Skulptura „Drži me za ruku“ urađena pre par godina je takođe pokušaj približavanja umetnosti stanovnicima Bukovca sa porukom o ekološkoj svesti, a ispostavilo se da ima mnogo šire značenje. „GMO SHEEP“, odnosno gmo ovca na Bike Parku je isto skulptura koja poziva na razmišljanje. Sve su to stepenice i kretanje ka, nadam se, uspostavljanju kulturno-umetničko-turističko-ambijentalno-sportskog turizma u ovom naselju. Zato su i ove radionice mali, ali evidentno primetan pomak.
Do sada su za nepune dve godine, osim ostalih programa, priređene četiri mešovite izložbe u našem prostoru u velikoj sali, gostujuća izložba KS Bukovac u okviru letnjeg programa na SPENS-u, kao i predstavljanje KS na zavičajnom zboru “Kosidba” iznad Bukovca koje ćemo i ove godine rado ponoviti. Tu je i Jesenji likovni salon održan u oktobru prošle godine na trgu u centru mesta na mnogobrojno oduševljenje svih Bukovčana. Tom prilikom prikazano je više od stotinu dela naših polaznika, različitih tehnika i motiva. Cilj je da manifestaciju razvijamo i pokazalo se da ona može biti dobar reprezentant našeg lepog naselja. U planu su i mnoge druge aktivnosti, ali nećemo sve otkrivati.”, reči su koordinatora Dušana Savkovića.
Neki od učesnika koji pohađaju likovne radionice za odrasle rado su želeli da iznesu svoja saznanja i utiske.
Marija Bogojević, studentkinja Akademije umetnosti u Novom Sadu
Sa zadovoljstvom delim svoje iskustvo koje sam imala na časovima crtanja kod Dušana Savkovića u Kulturnoj stanici Bukovac.
Ono što bih želela da spomenem jeste da smo prvo počeli sa časovima u Dušanovom ateljeu, pre nego što je stanica oformljena. Kada je stanica počela sa radom, prešla sam tamo na časove. Ono što je meni bilo važno jeste atmosfera koja je svakako uticala na mene kao motivacija za vežbanje, jer je više ljudi slikalo i crtalo u tim momentima. Ono što sam ja primetila, jeste da svako od nas ima svoj stil i interpretaciju onoga što slika. Pored toga što je meni bilo veoma zanimljivo da posmatram nastanak tuđih radova, isto tako sam imala potrebnu koncentraciju i želju za unapređivanjem svojih crteža. Dušanova asistencija je bila prisutna u radovima svih nas, meni je lično veoma pomogla, jer nije bila nametljiva ili striktna po određenim principima, već je uvažavala moj izražaj i u tom smeru ga unapređivala. Moje iskustvo u KS Bukovac je svakako bilo veoma pozitivno i korisno, tako da bih preporučila svakome ko uživa u likovnim umetnostima i ima želju za napredovanjem u tom pravcu, da poseti kulturnu stanicu Bukovac.
Gordana Fehir
U razgovoru tokom prijatne šetnje po Bukovcu pozvana sam na likovnu radionicu. Pošto volim umetnost i druženje sa ljudima, rado sam prihvatila poziv i već sledeće srede upoznala sam Dušana i grupu prijatnih i kreativnih ljudi. Puna lepih utisaka, pozvala sam i moje tri prijateljice, pa zajedno dolazimo iz Novog Sada na časove.
Ispred nas je stručno lice, akademski slikar Dušan Savković, koji nam nesebično prenosi svoje znanje. Usavršavamo se u crtačkim i slikarskim tehnikama stalno unapređujući svoje znanje. Imali smo do sada nekoliko izložbi naših radova. Zahvalna sam što postoji nešto lepo i korisno da upotpuni slobodno vreme na pravi način.
Slavica Simić
Moj prvi dolazak na likovnu radionicu bio je krajem aprila 2023. godine. Sreda od 18 do 20 časova, dolazim po malo nesigurna, ali sa velikom znatiželjom. Radionica je smeštena u prostorijama mesne zajednice, nekadašnjeg doma kulture tj. bioskopske sale. Tada upoznajem akademskog slikara Dušana Savkovića za kojeg znam da je darovao našem mestu skulpturu „Drži me za ruku“, koja je postala simbol na padinama naše Fruške gore. Dušan mi je poželeo dobrodošlicu. Prizor prelep, priključujem se grupi koja slika. Imam volju, ali sve mi je strano i nepoznato, krećem da slikam onako nesigurno, ali ide to meni.
Već na prvom času sam nešto naučila i znala sam da ću svake srede dolaziti. Tako je i bilo, sreda je rezervisana za slikanje. Raduje me što se okupljaju ljudi različitih dobi i zajedno uživamo dok slikamo. Mnogi od nas, pa ni ja sama, nisu očekivali tako dobar ishod u radu. Prošlo je više od godinu dana kako posećujem radionicu i biću neskromna kad kažem koliko smo svi napredovali. Zahvalila bih Dušanu koji se nesebično daje u ovom projektu za strpljenje i odličan pristup nama koji nismo imali dodira sa slikarstvom. Prvi put izlažemo naše radove u septembru 2023. godine na letnjoj pozornici SPENS-a. To nas je dodatno ohrabrilo i motivisalo. U oktobru KS Bukovac predstavlja „Prvi likovni salon” na otvorenom. Bio je veoma posećen na radost nas učesnika, kao i posetilaca koji nisu krili zadovoljstvo. I tako, nižu se naše izložbe, osmomartovske, novogodišnje, kao i izložba na otvorenom na tradicionalnom zboru „Kosidba“ iznad Bukovca.
Ova radionica nije samo radna, na njoj se bolje upoznajemo, radujemo se sledećem viđenju, družimo i pravimo planove za dalje izazove. Pored nas odraslih, slikaju i deca što je od ogromnog značaja za njih, jer treba kvalitetno da troše slobodno vreme. Aktivna je radionica tkanja za decu, prikazuju se predstave za decu, filmovi , koncerti…..
Moram priznati da je Bukovac do sada bio uskraćen za kulturno-umetničke sadržaje, osim folklora KUD-a “Milica Stojadinović Srpkinja”.
Želja mi je da programi KS Bukovac traju, da se u budućnosti nađe veći prostor u kojem bi bili stvarani nove sadržaji i iskazivana naša kreativnost, čime bi bio obogaćen sadržaj našeg kulturnog života.
Slavica Režuh
Još u osnovnoj školi najomiljeni predmet mi je bilo likovno vaspitanje. Nastavnik mi je rekao da imam dara za umetnost i moje slike su krasile školski hodnik.
Životne okolnosti mi nisu dozvoljavale da se ozbiljnije posvetim slikanju i sada, kada sam u penziji, došlo je vreme za to. Velika prednost je što u našem mestu postoji Kulturna stanica, pa ne moram da putujem u Novi Sad. Imamo Dušana, našeg dobrog, požrtvovanog učitelja koji nam daje korisne savete, bilo usmeno, bilo na platnu. Treba ga samo slušati i biće napretka. Dušan je divan, mlad umetnik, pun ideja i mašte, koji se ne štedi dok prenosi znanje. Svima koji imaju dara, želje i volje, preporučujem da dođu ovde i nauče da slikaju.
Formiranjem likovnih radionica, muzičkog zabavišta i baletske škole u Bukovcu, Kovilju i Stepanovićevu stalo se na put uvreženim predstavama i predrasudama o seoskim sredinama kao mestima gde je umetnost terra incognita i da joj se ne posvećuje pažnja. Naprotiv, njihovim osnivanjem i radom, za koji i te kako postoji interesovanje lokalne zajednice, decentralizacija kulture naišla je na plodno tlo. Seme je zasejano, a plodovi se već naziru…
Nada Zorić
