U okviru Kulturne stanice Bukovac, na Fruškoj gori održaće se 24. juna od 12.00 časova jedan od običaja koji su se u Bukovcu nekada tradicionalno održavali a to su bele poklade ili maškare. Maškare ili premundureni dani predstavljaju stari pokladni običaj, star preko 250 godina. Poklade označavaju početak posta uoči velikih praznika, u slučaju maškara koje se vezuju za vreme Uskršnjeg posta – 40 dana pre Uskrsa. Ovaj običaj predstavlja magijsko-religijske radnje i poklapa se sa dolaskom novog vegetacionog ciklusa, kada se sve usmerava na stimulaciju plodnosti, poljoprivrednih kultura, stoke pa i ljudi. Tokom ove manifestacije meštani sela su pripremali maske vezane za određenu temu kao što je npr. svadba.
Maskiranje je nekada bilo glavni deo Pokladskih rituala, jer su se ljudi na taj način borili protiv zlih sila koje su im nanosile štetu. Ovaj običaj se nastavlja i danas, ali je cilj zabava i druženje. Ulice se na ovaj dan pretvaraju u šareni karneval. Povorka je vesela i maskirana, tu se mogu naći razne maske, od vila i princeza pa do veštica i drakula.
Šta je Maškara?
Na čelu povorke su mlada i mladoženja. Kada zastanete i malo bolje pogledate ovaj par, primetićete da mlada ima brkove i da ne hoda baš najbolje na štiklama. Razlog je jednostavan, ovde se menjaju likovi – muškarac postaje mlada, a žena mladoženja. Ovaj običaj se naziva Maškara. Pored mladenaca, u povorci učestvuju i pop, kum, dever, stari svat i ostali svatovi. Tako maskirani, idu od kuće do kuće i izvode improvizovanu svadbu, dok ih domaćini daruju raznim ponudama – mesom, kolačima, ali najčeće jajima. Ukoliko na poklade pada kiša, u selu bi se reklo da je mlada volela da jede hranu sa varjače, pa je zato dan njenog venčanja kišni dan. Posle svadbe, karneval se kroz pesmu i veselje razilazi, ostavljajući prazne ulice do naredne Maškare.
Predveče, Maškaru zamenjuje drugi običaj. Na raskrsnicama se pali vatra, koja simbolizuje početak nove agrarne godine, odnosno vatre se pale kako bi pomogle iznemoglom suncu da ponovo povrati snagu i pokrene novi život. Oko vatre se igra kolo, koje predstavlja staru i novu godinu, pevaju se pesme, a momci se nadmeću u junaštvu preskačući vatru. Vatra ima i dezinfikujuće svojstvo, pa se pale i stare stvari, koje mogu biti izvor zaraze.
Tradicija i običaji jednog naroda, pored jezika i religije, verovatno najpresudnije utiču na stvaranje i očuvanje etničkog identiteta te zajednice. Koliko je čuvanje običaja značajno za svaku zajednicu najbolje govori izreka „Bolje zemlju prodati, nego običaj izgubiti“ .
Zavičajni zbor – Kosidba:
Kosidba predstavlja manifestaciju koju tradicionalno organizuju Zavičajno udruženje „Manjača“ i Savez krajiških udruženja, sa ciljem da se krajiška tradicija i kultura sačuvaju od zaborava. U okviru ovogodišnjeg programa KS Bukovac se pridružuje sa svojim izložbenim panelom koji čini osvrt na običaje koji su se nekada odigravali u naselju. Jedan od takvih događaja je bio upravo maškara ili bele poklade o kojoj će posetioci moći više da saznaju ukoliko posete ovogodišnju manifestaciju, svi zainteresovani su dobrodošli.
